| |
Pekinška patka
Bašta SKC-a
21. maj 2010.
Organizator: Long Play
|
22. maj 2010.
|
|
|
| |
 |
|
| |
Ponovna okupljanja grupa su sada prilično u modi. Rade to i u belom svetu, a zašto onda ne bi to radili i kod nas. "Reunion" Pekinške Patke došao je ipak u pravom trenutku.
Muzička scena nam je puna mediokriteta, a što je gore, i onih ispod mediokritetizma. Turbo folk i dalje vlada u nekoj novoj mutaciji. Popriličan broj rock grupa su nam "nejaki Uroši", pa i nije loše kada se trgnu pojedinci iz zlatnih 80-tih i pokažu da u njima ima još entuzijazma.
Nisam gledao koncert Pekinške Patke na EXIT-u, ali su mi svi pričali da je bilo jako dobro. S tom mišlju, krenuo sam sinoć put, napokon otvorene bašte SKC-a, mesta koje je znalo i za mnogo bolje dane. Koncert na otvorenom je bio pun pogodak. Publiku su uspešno zagrejali novosadska grupa Distorzija motorne testere a posebno Čikine bombone, veterani psihobilija.
Oko 21:50 uz obilje veštačkog dima ("suvi led", mmmmm) krenula je uvodna pesma za koncert naših headlinera. Edith Piaf i "Je Ne Regrette Rien" možda nisu bile po svačijem ukusu, ali su dale ton koncertu, koji je počeo vatreno, posvećeno i beskompromisno.
Čonta, Bale, Mare i Robet krenuli su silovito kroz pesme sa albuma prvenca Plitka Poezija. Ređali su se svi mogući favoriti raspoložene publike. Pivo je letelo na sve strane, bilo je i headbanginga, pa je pametna solucija bila biti sa strane i u miru uživati u " greatest hits" repertoaru omiljene nam grupe. Bile su tu i "Poderimo rok", "Stop, stop", "Ljubav", "Kontracepcija", "Šta je zbližilo nas", "Sve što znam". U pesmi "Gledaj, ja sam svoj" kao pojačanje pojavio se trubač iz grupe Generacija bez budućnosti i odsvirao nadahnuto svoju deonicu. Set se nastavio Titovim govorom i onda je krenula "Bela šljiva". Publika je bila u fazonu skakanja, pogoa, guranja, pljuvanja i polivanja pivom. Milina - pravi punk koncert!
 |
"Ko je šljivi, mi sviramo punk" pevao je Čonta i sveprisutna publika. Pojedinci su doveli i svoju decu, pa su najmanje tri generacije bile zastupljene na koncertu. Posle objašnjenja da je u pitanju novi singl, predviđen za jul, Pekinška Patka je izvela svoju verziju pesme "Un ano d'amor" iz Almodoravovog filma "Tacones Lejanos" ("Visoke potpetice"). Ubrzana i visokoenergetska verzija ustupila je mesto pokliču "Pi, pi, kva, kva...." i naravno pesmi "Biti ružan, pametan i mlad". Tu je sve eksplodiralo, publika se gibala na sve strane, trebalo je to izdržati! Požrtvovani fotoreporteri su stresali pivo sa svojih aparata i molili Svevišnjeg da im na glavu ne padne nešto mnogo teže.
|
Čonta je najavio i otpevao i numeru sa B strane budućeg singla (prepev "Into the Valley" grupe The Skids). Zatim su "zlatni prsti" gitariste Zorana Bulatovića Baleta počeli da proizvode umilne zvuke iz kojih se rodila "Elle ete tres jolie", izvinite, "Bila je tako lijepaaaaa!". Energija je bila na vrhuncu, a grupa je otišla sa bine. Publika je tražila još i još i dobila je ponovo "Biti ružan, pametan i mlad" i "Bela šljiva". Bilo je i pokliča onih koji su tražili "Bolje da nosim kratku kosu" ali im nije udovoljeno!
Sve u svemu sat i deset minuta visokooktanskog punka, koji nije ostavio nikoga ravnodušnim. Prepuna bašta SKC-a je znala da ceni napore grupe i dobila obećanje da će u avgustu Pekinška Patka održati koncert na kalemegdanskoj tvrđavi.
Živi bili, pa videli!
Fotografije sa koncerta
tekst - Slobodan Vlaketić
fotografije - Nebojša mićković
|
|
|
|
